Miris mora u mojim perlama

Leto je na izmaku, poslovni, porodični, društveni izazovi polako oduzimaju poslednje trenutke mog slobodnog, opuštenog vremena. Osećam se kao da sam na moru bila pre par godina, a ne pre dvadesetak dana. Uspomene blede, sećanje na duga izležavanja na plaži deluju nestvarno, pesak, sunce, more sada su davna prošlost... Uveliko se navija sat da bih se probudila za posao, prijatelji se javljaju sa svojim problemima – i oni polako zaboravljaju leto – počinju pripreme za školu.

A tako bih se rado, makar na kratko, vratila tamo gde su pesak, more, sunce bili moja svakodnevica. Naravno, to je nemoguće.

Srećom, moguće je nešto drugo. Moguće je, na primer, obući džins... ili mornarsku majicu... ili teksas suknju i svoj jednostavni stajling dopuniti perlama. Ali ne bilo kakvim, nego baš onima koje će učiniti da se nađem u oblaku mora, sunca, peska, i da, kad već ne mogu da se vratim na more, more utkano u perle ponesem sa sobom.

Onda ću biti spremna na sve. Slušaću tuđe probleme, rešavati poslovne zadatke, razmatrati dečje zahteve sa osmehom. Biće mi dovoljan jedan pogled na moju narukvicu, ili jedan dodir moje ogrlice, da se makar duhom (a nije li to i važnije?) izmestim tamo gde sam bila tako srećna i bezbrižna, zapljusnuta morskim talasima.